Rat Prve koalicije

Rat prve koalicije (1792 — 1797) označava prvi veliki rat više europskih sila protiv revolucionarne Francuske. Kada je Nacionalni konvent proglasio da je cilj izvoz revolucije stvorena je koalicija protiv Francuske. Kralj Luj XVI je januara 1793. pogubljen na giljotini. Prvu koaliciju su činili:

• Austrijsko carstvo (unutar Svetog rimskog carstva)
• Austrijska Nizozemska
• Velika Britanija
• Napuljska kraljevina (sklopljen mir 1796)
• Kraljevina Sardinija(mir 1796)
• različite Italijanske države 1793-1796
• Pruska (sklopljen mir 1795)
• Španija (sklopljen mir 1795)
• Portugal
• francuski rojalisti, monarhisti i pobune

Te sile započele su seriju invazija na Francusku. Austrija i Pruska su napadale preko Rajne i iz Austrijske Nizozemske (današnja Belgija). Velika Britanija podržavala je pobune po francuskim provincijama i opsedala je Tulon. Francuzi su u jednim bitkama pobedili, ali poraženi su od Austrijanaca u bici kod Nervindena, a imali su unutrašnje pobune. Koaliciona vojska je krenula u napad na Francusku. Komitet javne bezbednosti je pozvao u vojsku sve od 18 do 25 godina. Nova francuska armija je izvela kontranapad i invazionu vojsku je potisnula van granica Francuske. Francuska vojska je osvojila Holandiju i osnovala je Batavijsku Republiku kao vazalnu državu u maju 1795. Francuska je Bazelskim mirom osvojila i pruski Rajnland. Španija je sklopila poseban mirovni sporazum (drugi Bazelski mir) sa Francuskom. Posle tih mirovnih sporazuma Direktorij je izvodio planove osvajanja severne Italije i delova Nemačke. Napoleon je pobedio u severnoj Italiji, pa je Austrija bila izbačena iz rata Kampoformijskim mirom. Prva koalicija je tada propala. Na bojnom polju protiv Francuske ostala je samo Velika Britanija.