Biocenoza

.

Biocenoza (grč. βiοs - bios = život + κοινός - koinós = zajednica) predstavlja skup istovrsnih ili različitih vrsta organizama na određenom prostoru (biotopu) u određenom vremenu.^[1]

Biocenoza (životna zajednica, biološka zajednica, ekološka zajednica) je termin koji je skovao Karl Möbius (1877.) opisujući interaktivnost organizama koji žive zajedno na istom staništu (biotopu). Zanimljivo je da se rijetko koristi u engleskom jeziku, kao ni u anglofonskim područjima, ali je veoma raširen na većini svjetskih jezika. Umjesto toga, engleski naučnici obično koriste termine ekosistemi ili kao ekološke zajednice, biološke i druge životne zajednice.^{[2][3] [4]}

Na osnovu pristupnog koncepta biocenozi, ekološke zajednice mogu se proučavati u različitim oblicima, tj. kompleksima i izdvojenim kategorijama:

• Zoocenoza za životinjsku zajednicu (faunu),
• Fitocenoza za biljnu zajednicu (floru),
• Mikrobiocenoza za mikrobnu zajednicu.

1. ^ Škrijelj R., Đug S. (2009): Uvod u ekologiju životinja.Prirodno-matematički fakultet Sarajevo, Sarajevo, ISBN 978 9958-592-03-4.
2. ^ Kendeigh S. C. (1961): Animal Ecology. Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey.
3. ^ Mučibabić S. (1960): Osnovi ekologije. Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo.
4. ^ Möbius K. (1877): Die Auster und die Austernwirtschaft.' Berlin. (English translation) U.S. Commission Fish and Fisheries Report, 1880: 683-751.