Drugi glasnik

Drugi glasnici – poznati i kao sekundarni glasnici ili sistem drugih/sekundarnih glasnika – su molekule koji prenose signale od receptora na površini ćelije do unutarćelijskih ciljnih molekula, u citoplazmi ili jedru. Prenose signale hormona kao što su epinefrin (adrenalina) i faktor rasta, izazivajuĆI neki oblik promjene u aktivnosti ćelija. U značajnoj mjeri, pojačavaju snagu signala.^[1][2] Sekundarni glasnici su komponente kaskade prijenosa signala.

Druge glasnike je otkrio Earl Vilbur Suderland Yunior. Za ovo otkriće mu je dodeljena Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1971. Uočio je da epinefrin stimulira jetru da pretvara glikogen u glukozu (šećer), a da to epinefrin ne može činiti neposredno. On je ustanovio da da bi jetra mogla da pretvarati glikogen u glukozu, epinefrin mora podstaći sekundarnog glasnika: ciklični AMP.^[3] Sistemi sekundarnih glasnika se mogu sintetizirati i biti aktivirani dejstvom enzima, kao što su ciklaze. One kataliziraju sintezu cikličnih nukleotida, putem otvaranja ionskih kanala, čime se omogućava unos iona metala, kao što se dešava u Ca²⁺ signalizaciji. Te molekulw se vežu i aktiviraju proteinske kinaze, ionske kanale i druge proteine, čime se nastavlja signalna kaskada.^[4][5][6]

1. ^ Kimball, J. "Second messengers". Arhivirano s originala, 7. 2. 2006. Pristupljeno 21. 4. 2016. Referenca sadrži prazan nepoznati parametar: |5= (pomoć)
2. ^ Second Messenger Systems na US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
3. ^ Reece, Jane; Campbell, Neil (2002). Biology. San Francisco: Benjamin Cummings. ISBN 0-8053-6624-5.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
4. ^ Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
5. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
6. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.