Lev Landau

Lev Landau
Rođenje	(1908-01-22) 22. januar 1908.
Akademski savjetnici	Niels Bohr
Istaknuti studenti	Alexei Alexeyevich Abrikosov Aleksandr Ilyich Akhiezer Igor Ekhielevich Dzyaloshinskii Lev Gor'kov Isaak Markovich Khalatnikov
Istaknute nagrade	Stalin Prize (1946) Max Planck Medal (1960) Fritz London Memorial Prize (1960) Nobel Prize in Physics (1962)

Lev Davidovič Landau ( ruski: Лев Дави́дович Ланда́у  ; 22. januara 1908. – 1. aprila 1968.) bio je sovjetsko - azerbejdžanski fizičar koji je dao fundamentalni doprinos mnogim oblastima teorijske fizike.^[1]

Njegova dostignuća uključuju nezavisno zajedničko otkriće metode matrice gustoće ^[2][3] u kvantnoj mehanici (zajedno sa Johnom von Neumannom), kvantno mehaničku teoriju dijamagnetizma, teoriju superfluidnosti, teoriju faznih prelaza drugog reda, Ginzburg–Landau teorija superprovodljivosti, teorija Fermijevih tekućina, objašnjenje Landauovog prigušenja u fizici plazme, Landauov pol u kvantnoj elektrodinamici, dvokomponentna teorija neutrina i Landauove jednadžbe za singularnosti S matrice.^[4] Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1962. godine za razvoj matematičke teorije superfluidnosti koja objašnjava svojstva tečnog helijuma II na temperaturi ispod 7002217000000000000♠2,17 ( 2995729020000000000♠−270,98 ).^[5]

Od 1937. do 1962. godine, Landau je bio šef Teoretskog odjeljenja na Institutu za fizičke probleme .^[6]

27. aprila 1938. Landau je uhapšen zbog letka koji je upoređivao staljinizam s njemačkim nacizmom i italijanskim fašizmom .^[7][8] Držao se u zatvoru NKVD Lubjanka do puštanja na slobodu, 29. aprila 1939., nakon što je Pjotr Kapica, eksperimentalni fizičar niskih temperatura i osnivač i šef instituta, napisao pismo Josifu Staljinu u kojem je lično garantovao za Landauovo ponašanje i zaprijetio da će napustiti institut ako Landau ne bude pušten. Nakon njegovog oslobađanja, Landau je otkrio kako objasniti Kapitsinu superfluidnost koristeći zvučne valove, ili fonone, i novu ekscitaciju zvanu roton.^[7]

Landau je predvodio tim matematičara koji su podržavali razvoj sovjetske atomske i hidrogenske bombe. Izračunao je dinamiku prve sovjetske termonuklearne bombe, uključujući predviđanje prinosa . Za ovaj rad Landau je dobio Staljinovu nagradu 1949. i 1953. godine, a 1954. godine dobio je titulu „ Heroja socijalističkog rada ^[7] .

Landauovi učenici su bili Lev Pitaevskii, Aleksej Abrikosov, Aleksandar Akhiezer, Igor Dzyaloshinskii, Evgenij Lifshitz, Lev Gor'kov, Isaak Khalatnikov, Roald Sagdeev i Isaak Pomeranchuk .

1. ^ Rosen, Joe (2009). Encyclopedia of Physics. Facts on File. str. 177. ISBN 9781438110134.
2. ^ Lev Landau (1927). "Das Dämpfungsproblem in der Wellenmechanik (The Damping Problem in Wave Mechanics)". Zeitschrift für Physik. 45 (5–6): 430–441. Bibcode:1927ZPhy...45..430L. doi:10.1007/bf01343064. English translation reprinted in: D. Ter Haar, ured. (1965). Collected papers of L.D. Landau. Oxford: Pergamon Press.
3. ^ Schlüter, Michael; Lu Jeu Sham (1982). "Density functional theory". Physics Today. 35 (2): 36. Bibcode:1982PhT....35b..36S. doi:10.1063/1.2914933. Arhivirano s originala, 15. 4. 2013.
4. ^ Shifman, M., ured. (2013). Under the Spell of Landau: When Theoretical Physics was Shaping Destinies. World Scientific. doi:10.1142/8641. ISBN 978-981-4436-56-4.
5. ^ Kapitza, P. L.; Lifshitz, E. M. (1969). "Lev Davydovitch Landau 1908–1968". Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 15: 140–158. doi:10.1098/rsbm.1969.0007.
6. ^ Dorozynsk, Alexander (1965). The Man They Wouldn't Let Die.
7. ^ ^{a b c} Gorelik, Gennady (august 1997). "The Top-Secret Life of Lev Landau". Scientific American. 277 (2): 72–77. Bibcode:1997SciAm.277b..72G. doi:10.1038/scientificamerican0897-72. JSTOR 24995874. Arhivirano s originala, 18. 6. 2018. Pristupljeno 18. 6. 2018.
8. ^ Музей-кабинет Петра Леонидовича Капицы (Peter Kapitza Memorial Museum-Study), Академик Капица: Биографический очерк (a biographical sketch of Academician Kapitza).