Glikozidi

Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljen izvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). Ako se pravilno ne potkrijepe pouzdanim izvorima, sporne rečenice i navodi mogli bi biti izbrisani. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Glikozidi su složena organska jedinjenja sastavljena iz dvije komponente, šećera i aglikona.

Naširoko su rasprostranjenji u prirodi u različitim biljkama. Dosta se koriste u medicinske svrhe, posebno kardiotonični glikozidi koji imaju specifično djelovanje na srce.

Glikozidi nastaju kondenzacijom između hidroksilne grupe anomernog ugljika monosaharida ili fragmenta monosaharida bilo koje veličine i drugog jedinjenja koje može biti monosaharid ili aglikon. U aglikonsku komponentu spadaju aromatski i alifatski alkoholi, aromatski i alifatski amini, aromatski i alifatski tioli. U reakciji sa hidroksilnom grupom anomernog ugljika monosaharida sa hidroksilnom grupom alkohola formira se O-glikozidna veza, koja je suštinski acetalna veza, nastala u reakciji između hemiacetalne grupe (formirana iz aldehida i -OH grupe) i druge -OH grupe. U reakciji hemiacetalne grupe sa aminima nastaje N-glikozidna veza, a sa tiolima nastaje S-glikozidna veza. Na osnovu stvaranja glikozidne veze postoje O-glikozidi, N-glikozidi, S-glikozidi i C-glikozidi (nastali zamjenom kisikovog atoma iz O-glikozidne veze sa ugljikom).